среда, 28 фебруара, 2024
vesti online

Bugarska i Makedonija potukle Srbiju u borbi za investitore

Samo 14 odsto kompanija koje pokažu interesovanje za ulaganje u ovaj region na kraju otvore firmu u Srbiji. Ostale izaberu Bugarsku ili Makedoniju. –

Dakle, u poslednje dve godine samo je jedan od sedam potencijalnih investitora došao u našu zemlju, pokazuju podaci Mreže za poslovnu podršku. Kako za Danas kaže Dragoljub Rajić iz ovog udruženja, razlozi su kašnjenje u sprovođenju reformi, visoki porezi i doprinosi na zarade i veliki broj skupih parafiskalnih nameta koje donose lokalne samouprave kako bi punile sopstvene budžete.

Zbog toga je Mreža za poslovnu podršku zatražila od novog ministra privrede Gorana Kneževića da sprovede tri mere koje privrednici godinama traže: da smanji namete na plate i uvede progresivno oporezivanje zarada, da omogući alternativne vidove izvora finansiranja privrede koji bi zamenili skupe kredite i da ograniči dažbine koje lokalne samouprave kontinuirano uvode.

Ipak, privrednici će izgleda još morati da se strpe, jer Knežević poručuje da još nije vreme za smanjenje doprinosa.

– Lepo je čuti ovakve zahteve. Svi se mi zalažemo za veću proizvodnju i manje poreze i doprinose. Pitanje je samo da li je moguće da 1,7 miliona penzionera dobija penzije, da li je moguće da milion ljudi u javnim službama i administraciji prima plate i da li je moguće da naše školstvo i zdravstvo funkcioniše, ako smanjimo poreze i doprinose – rekao je Knežević. On je ocenio da su porezi i doprinosi u Srbiji najmanji u okruženju i da su na nivou zemalja koje imaju najbolje poreske sisteme.

Ministar je ipak dodao da su u proceduri izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava i te da će neke mere iz oblasti poreske politike biti pripremljene u budžetu za 2017. godinu.

S druge strane, privrednici smatraju da je problem urgentan. Tako Rajić navodi primere srpskih biznismena koji sve češće osnivaju paralelne firme u Bugarskoj, Mađarskoj, Makedoniji i Hrvatskoj, kako bi na njih prebacili deo svog poslovanja i tako izbegli plaćanja prema državi Srbiji koja „nametima hronično iscrpljuje privredu“.

– U Makedoniji su porezi i doprinosi na zarade samo 36 odsto, a imaju tačno šest parafiskalnih nameta. U Beogradu ima 65 parafiskalnih nameta, recimo za firme iz oblasti turizma, dok u manjim gradovima ima do 50 takvih dažbina. U Mađarskoj je PDV veći nego u Srbiji, ali tamo ima samo jedan parafiskalni namet. Zato se ljudi prebacuju tamo – kaže Rajić.

Situacija je, kako kaže, loša i na tržištu radne snage, jer su zbog odliva mozgova, firme počele da uvoze stručnjake iz inostranstva da rade kod nas, jer kvalifikovanog kadra nema, uprkos tome što je nezaposlenost velika.

– Nakon što je Mlađan Dinkić ukinuo niz parafiskalnih nameta, kada je napravljen priličan pomak, ništa više nije urađeno. Trebalo je da se donese zakon o naknadama, kojim bi se odredilo koje i kolike dažbine mogu da naplaćuju gradovi i opštine, ali on nikada nije zaživeo. Čak se u poslednje četiri godine povećao i broj i visina parafiskalnih nameta. Firme iz godine u godinu beleže sve veće gubitke, iako zbog rupa u zakonu o računovodstvu ‘doteruju’ bilanse kako bi bankama prikazale bolje rezultate – tvrdi Rajić.

Na konstataciju da bi smanjenje poreza i doprinosa dovelo do rupe u budžetu koju bi država morala da popuni novim zaduživanjem, Rajić odgovara da je to posledica kašnjenja u sprovođenju strukturnih reformi u javnom sektoru.

– (Danas)