субота, 18 маја, 2024
vesti online

Deset najvećih kompanija EPS-u duguje 10,6 milijardi dinara

Deset najvećih dužnika, iz redova preduzeća čiji je vlasnik država ili lokalna samouprava, Elektroprivredi Srbije duguju za neplaćenu struju ukupno 10,63 milijarde dinara, saznaje Danas u tom preduzeću. Na prvom mestu je Železara Smederevo sa dugom od 2,88 milijardi dinara, Železnice Srbije duguju 2,63 milijarde, dok je na trećem mestu Grupa Rudnici bakra Bor koja duguje 1,23 milijarde dinara. Ipak, sam sistem RTB Bor još je bliži čelu kolone ako se ima u vidu da se čak tri njegove grupacije nalaze među deset najzaduženijih (osim rudnika, tu je i Topionica sa 925 miliona i majdanpečki rudnik sa 710 miliona).

Na listi deset najvećih dužnika između ostalih se nalazi i nekoliko preduzeća sa spiska 17 strateški važnih u restrukturiranju, poput Petrohemije i JPPEU „Resavica“. Oni su od poverilaca zaštićeni do kraja maja. Tu zaštitu, međutim, nemaju komunalna preduzeća i ustanove, ali i pored toga, neka od njih su „visoko rangirana“ na listi dužnika. Sa dugom od 713 miliona nije se izborila Energetika iz Kragujevca, Gradska uprava Beograda duguje 427,90 miliona a JKP „Vodovod i kanalizacija“ Kragujevac – 321,35 miliona dinara. Šta je sprečavalo EPS da to naplati, za sada je nepoznato.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da se ovakvim ponašanjem nadležnih narušava jednakost građana.

– Očito je da svi potrošači u EPS-u nemaju isti status. Naime Vlada Srbije ne omogućava tom preduzeću da po tržišnim pravilima namiri dugove od neurednih platiša kada je reč o privredi, a s druge strane se insistira na „nultoj toleranciji“ koja se sprovodi samo prema domaćinstvima. Naime, građanima se „seče“ struja ako duguju iznose i od nekoliko hiljada dinara, ali se tolerišu dugovi privrede koji se mere u stotinama miliona ili milijardama dinara. To, svakako, nije pravedno prema individualnim potrošačima, jer se dolazi u paradoksalnu situacijuda se sa mreže isključuju građani a ne preduzeća neplatiše koja oni finansiraju – naglašava naš sagovornik.

On dodaje da na ovaj način vlast šalje lošu poruku građanima da „može da radi šta hoće“.

– Vlastima je očito jednostavnije da naplate dugove od građana nego od preduzeća u restrukturiranju sa kojima jednostavno ne znaju šta će. U poslednjih petnaestak godina se izuzetno loše upravljalo tim preduzećima. Navodno je u njima rađeno restrukturiranje, ali u suštini, nije se radilo ništa. Jednostavno, nijedna vlast nakon promena 2000. godine, nije imala strategiju šta da radi sa privredom u rukama države. Jedina ideja vodilja je bila da se privatizuje ono šo je profitabilno, a ostalo da se stavi u „zapećak“ i da tako tavori uz subvencije ili neke druge državne povlastice. Takvo neodgovorno ponašanje je i dovelo do toga da ta preduzeća jednostavno nemaju para da plate dugove EPS-u – ističe Savić.

Prema njegovim rečima, jedini izlaz iz ovog „začaranog kruga“ je da Vlada omogući tržišno poslovanje EPS-u, ali i drugim javnim preduzećima kako bi ona mogla da posluju profitabilno.

– To znači da bi trebalo omogućiti istinsku „nultu toleranciju“ za neplatiše, ali ne samo prema građanima već i prema privredi. Na taj način bi se javnim preduzećima omogućio profit, ali bi i njihova rukovodstva sprečilo da se stalno za loše poslovne rezultate pravdaju dugovanjima. S druge strane, Vlada bi morala da razvije sistem socijalne zaštite kako za siromašne građane, tako i za državna preduzeća koja ne bi mogla da plaćaju svoje račune za struju ili druge obaveze, u slučaju da ne želi da ih po tržišnim principima otera u stečaj. Po svemu sudeći, to vlastima ne odgovara jer bi sve bilo transparentno pa bi, primera radi, penzioneri jasno videli da su im penzije male zbog subvencija određenim firmama gubitašima kojima rukovodi država i tako dalje. Ovo s čim se sada suočavamo, kada su u pitanju dugovanja za struju, očito je „manje bolno“ za vlast koja smatra da će teže biti prepoznata kao krivac za loše organizovan sistem nego u situaciji kada bi sve bilo transparentno – zaključuje Savić.

 10 najvećih dužnika korisnika javnih sredstava:

1. Železara Smederevo2,88 milijardi dinara

2. Železnice Srbije2,63 milijarde dinara

3. Grupa Rudnici bakra Bor1,23 milijarde dinara

4. Grupa Topionica i rafinacija – Bor925,57 miliona dinara

5.Energetika – Kragujevac712,97 miliona dinara

6. Grupa Rudnik bakra Majdanpek710,32 miliona dinara

7. Petrohemija – Pančevo660 miliona dinara

8. Gradska uprava grada Beograda427,90 miliona dinara

9. JP PEU „Resavica“399,69 miliona dinara

10. JKP „Vodovod i kanalizacija“ Kragujevac 321,35 miliona dinara

– (Danas)