уторак, 28 маја, 2024
vesti online

Hrvatski uslovi Srbiji

Srbija

Hrvatski uslovi Srbiji: Beograd čeka Brisel

Ambasada Hrvatske u Beogradu

Ambasada Hrvatske u Beogradu

Pročitajte i ovo

Srbija i EU: Bez saglasnosti Hrvatske, razgovori se nastavljaju

Radna grupa za proširenje Evropske unije završila je sastanak u petak bez saglasnosti Hrvatske da Srbija otvori poglavlje 23 i razgovori se nastavljaju, dok je postignuta saglasnost da se u junu otvori poglavlje 24

Saplitanje komšija: Slovenija Hrvatsku, Hrvatska Srbiju…

Hoće li dva suseda naći zajednički jezik u nastavku razgovora u Briselu, kako bi Srbija u junu otvorila poglavlja za koja je dobila zeleno svetlu ostalih 27 članica EU?

Krihbaum o uslovima Hrvatske Srbiji: Treba spustiti loptu

Bilateralnim sporovima nije mesto na nivou EU, izjavio je u Beogradu predsednik Odbora za odnose sa EU u nemačkom Bundestagu Ginter Krihbaum, a u vezi sa uslovima Hrvatske Srbiji

Odlaganje ili blokada otvaranja pregovaračkog poglavlja 23 sa Srbijom u procesu pridruživanja EU? Još je rano za bilo kakvu ocenu jer se konsultacije u Briselu nastavljaju ove nedelje nakon što u petak radna grupa za proširenje nije dobila saglasnost Hrvatske da otvori poglavlje 23 koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava.

Iako je prošla slično iskustvo na svom putu ka EU sa Slovenijom, upravo Hrvatska nije dala saglasnost na izveštaj o ispunjenosti merila za otvaranje poglavlja 23 sa Srbijom.

U Beogradu prepuštaju evropskim institucijama da iznesu svoj stav. To kaže premijer Aleksandar Vučićuz konstataciju da “nikakav spor sa Hrvatskom nemamo”.

“Samo nemoj da govore da su u nekom sporu, pa da je to neki bilateralan problem, pa je to evropski problem. Nije nikakv problem, mi nikome ništa nismo uradili. Ništa nismo ni menjali, napadaju nas za nešto od pre 15 godina, ni sami više ne znaju za šta. Da nije to, verujete mi, bilo bi nešto drugo, iz 1992…, onda iz 1984…, iz 1973, uopšte nije važno, našao bi se neki razlog”, rekao je Vučić.

Podsetimo, Hrvatska očekuje od Srbije da izmenama zakona ukine regionalnu nadležnost svog suda za ratne zločine, zatim garancije za zastupljenost hrvatske manjine u Skupštini i saradnju sa Haškim sudom.

Vučić kaže da je Srbija uradila sve što je do nje za otvaranje poglavlja 23 i podseća da je zakon kojim je regulisano pitanje izbora predstavnika manjina u parlament usvojen pre nekoliko godina.

Hrvatska predsednica Kolinda Grabar – Kitarović pak, ne vidi problem u uslovima koje je Hrvatska postavila Srbiji za otvaranje poglavlja o pravosuđu u pregovorima sa Evropskom unijom.

„Apsolutno ništa ne tažimo što nije u sklopu pregovora Srbije sa EU. Prestanimo to zvati blokadom ili ultimatumom, to su jedino kriterijumi koje Srbija treba da ispuni“, kaže Grabar – Kitarović.

Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam smatra da bi Hrvatska trebalo da da zeleno svetlo za nastavak EU puta Srbije, a da bi sva pitanja trebalo da rešavaju u međusobnom kontaktu.

Aleksandar Popov, foto: Vesna AnđićAleksandar Popov, foto: Vesna Anđić

“Bar Hrvatska ima iskustvo kada je bilateralni spor oko granice doveo do dvogodišnje blokade ulaska u Evropsku uniju. Karamarko je kao problem postavio univerzalnu jurisdikciju nad ratnim zločinima, ali ima i niz drugih pitanja, kao što su granice, nestali, imovinska pitanja građana i tako dalje. Dakle, uzroka za uslovljavanje uvek ima, ali bi ih trebalo rešavati u bilateralnim odnosima“, kaže Popov.

Mediji navode da Evropska komisija i ostale članice EU planiraju da pojačaju pritisak na Hrvatsku, kako bi službeni Zagreb odustao od postavljanja tri nova uslova Srbiji za otvaranje poglavlja 23 u pregovorima sa EU.

Pokazivanje zuba Hrvatskoj

Podsećajući da EU ima dosta kriza koje mora simultano da rešava Mihajlo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, kaže da je evropski kapacitet za rešavanje problema veoma, veoma nategnut. Ipak, veruje da će se rešenje naći.

„Treba imati u vidu da su Hrvati trpeli sličnu stvar od Slovenaca u vezi sa Piranskim zalivom. U početku je izgledalo kao da nema rešenja za Piranski zaliv međutim, ipak se pronašlo rešenje, granica je pomerena i Slovenci su onda dali zeleno svetlo Hrvatima da uđu u EU. Verujem da će nešto slično i ovde da bude, samo je sad pitanje, s obzirom na porast nacinalizma u Hrvatskoj, koliko će to dugo da traje“, navodi Crnobrnja.

Činjenica je da postoje određeni otvoreni problemi između Srbije i Hrvatske, kaže Višeslav Raos, viši asistent na zagrebačkom Fakultetu političkih nauka, ali da je pitanje da li treba mešati bilateralne nesuglasice sa procesom pristupanja.

“Interesantno je kako će se pokazati zrelost i jedne i druge strane da se nosi sa time jer neke od tih stvari koje se tiču poglavlja 23 nemaju veze samo sa bilateralnim odnosima nego se tiču generalno Kopenhaških kriterijuma. Koliko se hrvatski argumenti mogu tumačiti kao bilateralni, svakako jeste bilateralna motivacija sa hrvatske strane međutim, treba videti nisu li te neke stvari nešto što bi možda i neka druga zemlja članica povlačila”, navodi Raos.

Naš sagovornik kaže da se, nevezano za priču da se Hrvatska našla u poziciji da pokušava da progura i reši neke stvari, postavlja i pitanje koliko je Evropska komisija, koja vodi pregovore, naučila iz hrvatskog slučaja i kako da te naučene lekcije primeni na pregovore Srbije sa EU.

Treba pomenuti i da je u vreme varničenja između Hrvatske i Srbije u Beogradu održano i nesvakidašnje obeležavanje 75 godina od osnivanja Nezavisne države Hrvatske. Aleksandar Popov ocenjuje da je ta ceremonija bila neprimerena, te da je reč o još jednoj zloupotrebi istorije u političke svrhe.

“Prvo, rešilo se da se Hrvatskoj na neki način pokažu zubi jer je do sada naša vlada prilično uzdržano reagovala na neke poteze iz Hrvatske. S druge strane, imamo predizbornu kampanju tako da je to i poruka biračima ‘da se neće više popuštati’. I kod nas imamo jak desničarski trend i jačanje uticaja Rusije, tako da mislim da je i to jedan od razloga. Obeležavanje godišnjice NDH je po meni besmisleno da se radi u Beogradu”, zaključuje Popov.


Iva Martinović

martinovici@rferl.org

Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.


Ljudmila Cvetković

Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.