уторак, 23 априла, 2024
vesti online

Kasni izgradnja puteva, država plaća penale

Brzog oporavka privrede nema bez brže izgradnje infrastrukture, analizira Fiskalni savet. Pored toga što se ne ulaže koliko bi trebalo, ne koristi se ni novac obezbeđen za to – od pet milijardi evra, koliko je iz kredita odobreno za infrastrukturne projekte, povučena je tek trećina. Zbog toga država plaća i penale – četiri miliona evra godišnje.

Kasni izgradnja puteva, država plaća penale

Povećanje javnih investicija najbolja je mera da Srbija izađe iz recesije, ocenjuje Fiskalni savet. Poručuju, međutim, da su izdvajanja za to znatno niža nego u sličnim zemljama.

Srpski putevi mogli bi da budu put za izlazak iz krize, ako država reši da ih sagradi, i to tempom bržim od dosadašnjeg. Od 2008. gradilo se 30 kilometara auto-puta godišnje, a 2012. tek 10 kilometara.

Spasonosna bi mogla da bude i železnica, iako se izgradnja polovine pruga, kao i brzina voza vezuju za 19. vek. Za ovo je dobijen novac, ali se ne koristi — i to milijardu i šest stotina miliona evra neiskorišćenih kredita za puteve, a milijardu za železnicu.

Nije iskorišćeno ni pola milijarde zajmova za energetiku ni isto toliko za ostale namene, izračunao je Fiskalni savet.

Postoji niz prepreka, od dokumentacije do eksproprijacije, ali Vlada mora da uloži napor da ih reši, ocenjuje Fiskalni savet.

„Taj koncentrisani napor podrazumeva da Vlada ima fokusirano telo, bilo u  Ministarstvu građevine ili pri predsedniku vlade,  koje bi koordiniralo i obezbedilo da se investicije sprovode“, kaže predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

Prema njegovim rečima, efekat javnih investicija je dvostruko pozitivniji nego što je negativni efekat smanjenja plata i penzija, i to je ključna mera koja bi morala da se sprovede u 2015. i 2016. godini.

Za države poput Srbije, učešće javnih investicija iznosi četiri do pet odsto BDP-a i više, a kod nas ih je trenutno upola manje. Najviše ih je bilo 2007, kada su iznosile 4,8 odsto. Od tada su bile u opadanju, do prošle godine kada su neznatno porasle.

Iz Ministarstva za saobraćaj objašnjavaju da se za nekoliko meseci ne može nadoknaditi kašnjenje od nekoliko godina.

„Činjenica je da je bilo kašnjenja i svega što smo nasledili, možemo da pričamo o neuređenoj eksproprijaciji, da građevinske dozvole nisu davane na vreme ili što su bili loši projekti. Bilo je i preprojektovanja, pa smo imali situaciju da se jedan tunel preporujektuje pet puta“, kaže ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.  (press)