BOTOŠ – Preduzeće „Bioelektra“ iz banatskog sela Botoša, nedaleko od Zrenjanina, podiže pogon za proizvodnju električne i toplotne energije iz biomase. Za poduhvat vredan 2,4 miliona dolara, ima podršku Ministarstva rudarstva i energetike u iznosu od 15 odsto investicione vrednosti.

Kao članica Energetske zajednice Jugoistone Evrope, Srbija se obavezala da do 2020. godine osigura 27 odsto od ukupne potrošnje energije iz obnovljih izvora. Kilovati proizvedeni na ovaj način regulisani su posebnom Uredbom o energetici, gde je propisano koliko mora biti „zelene struje“ dobijene iz alternativnih izvora. Uz pomoć Globalnog fonda za zaštitu životne sredine stimuliše se podizanje pogona iz biomase.

Ukupnu bespovratnu pomoć države od 1,6 miliona dolara, u okviru projekta „Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji“, Botošani dele sa kompanijama iz Beograda, Bača, Alibunara i Aleksinca, a pripalo im je 275.000 dolara. Kako je prilikom potpisivanja ugovora saopštilo ministarstvo, podići će se šest postrojenja, iz kojih će Srbija dobiti 6,32 megavata instalisane električne snage.

– U prvoj fazi izgradnje, koja će biti realizovana do kraja godine, „Bioelektra“ će proizvoditi 600 kilovata električne i približno još toliko toplotne energije. Kada bude završen kompletan pogon, učinak će biti utrostručen, a struja proizvedena sa ovdašnjih banatskih njiva ulaziće u sistem EPS snabdevanja – kaže mr Branislav Pomoriški, vlasnik bioenergane u Botošu, gde je upravo započela montaža opreme uvezena iz Holandije.

Ovaj bivši političar, narodni poslanik i stručnjak sa četvrt veka iskustva u bankarsko-finansijskom sektoru, prvo se poslovno vratio u rodno selo, a sada i da živi. Ideju o komplementiranom korišćenju resursa koji postoje u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji u Botošu i okolini, razvija od 2010. godine, preko svoje zemljoradničke zadruge „Mladost“.

– Proizvodnja u bioelektrani zasniva se na korišćenju slame, raznih žetvenih ostataka, kukuruzne silaže koju imamo na osnovu druge, takozvane postrne setve na približno 1.000 hektara pod zalivnim sistemom „Mladosti“ – iznosi Pomoriški, ističući da toplotna energija iz ekološkog đubriva može da služi za zagrevanje plastenika, ali i javnih i drugih objekata u selu, o čemu je potpisano pismo o namerama sa MZ Botoš.

BIOMASA KAO NAFTA (Novosti)