уторак, 23 априла, 2024
vesti online

Migranti iz Srbije zauzeli katedralu da bi izbegli deportaciju

U bavarskom gradu Regenzburgu 45 Roma i Albanaca traže od crkve utočište. – Izbeglice skoro da više ne pristižu u Nemačku
Autor: Nenad Radičevićčetvrtak, 07.07.2016. u 22:10

Протестом покушавају да избегну повратак у Србију и Албанију: Регензбург (Фото: Бајерише рундфунк)

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Izbeglice sa Bliskog istoka i iz severne Afrike skoro da više ne pristižu u Nemačku u nadi da će u njoj dobiti azil, dok oni koji su došli iz takozvanih zemalja sigurnog porekla bivaju odbijeni pa na sve načine pokušavaju da izbegnu deportaciju iz Nemačke. Tako je grupa od oko 45 Albanaca i Roma sa Balkana prekjuče u pokušaju da spreči da ih deportuju u Srbiju, na Kosovo i u Albaniju ušla u katedralu Svetog Petra u bavarskom gradu Regenzburgu, mirno protestujući i ne želeći iz nje da izađu.

Među njih četrdesetak koji se bore da dobiju pravo da ostanu u Nemačkoj, mnogo je dece i njihovih roditelja, pri čemu dve osobe boluju od raka. Na transparentima koje su držali piše „Svi Romi ostaju ovde” i „Nećemo se zaustaviti”, ali je protest u potpunosti miran, dok policija nije reagovala na zahtev sveštenika. Prema pisanju bavarskih medija, neki od njih su jednostavno napustili specijalne kampove za tražioce azila sa Balkana, koji se nalaze u Bambergu i Manhingu, i došli u Regenzburg da protestuju.

Svojevrsni portparol ove grupe Isen Asanovski rekao je za bavarsku televiziju BR-24 da oni protestuju i protiv toga što je Nemačka balkanske zemlje proglasila zemljama sigurnog porekla pa oni smatraju da Bosna i Hercegovina, Srbija, Makedonija, Albanija i Crna Gora ne bi trebalo više da imaju taj status.

„U našoj domovini, mi smo diskriminisani. Naša deca ne mogu da idu u školu a ljudi koji su teško bolesni ne dobijaju medicinsku zaštitu”, rekao je Asanovski. „Zauzeli smo katedralu kako bismo izgradili bolju budućnost za svoju decu.”

Noć između utorka i srede oni su proveli u levom krilu katedrale, a Malteški red im je doneo hranu, vodu i vreće za spavanje. Međutim, prema rečima portparola biskupije Jakoba Šeca, to ne znači da mogu automatski da očekuju da će dobiti utočište pod okriljem crkve, koje su inače tražili.

Parohije i manastiri mogu da prime izbeglice i da im pruže crkveno utočište, koje može da ih spase od deportacije. Međutim, ova vrsta utočišta ne može da bude protiv državnih zakona, već kako objašnjavaju u Regenzburškoj biskupiji, crkveno utočišta država toleriše kada su u pitanju tragični slučajevi ljudi kojima je potrebna pomoć a po zakonu im ne sleduje. U crkvi insistiraju da crkveno utočište ne služi za to da bi se zaobišli zakoni, već pre da se popune propusti u zaštiti ljudskih prava. Sveštenici su posetioce katedrale zamolili da se pomole za ove ljude, ali zasad nema zvaničnog odgovora da li će ovoj grupi dati crkveno utočište.

Inače, priliv tražilaca azila u Nemačku drastično se smanjio, tako da je prema podacima nemačke savezne policije, u koje je imao uvid list „Rajniše post”, u junu u Nemačku došlo 4.900 osoba koje su tražile azil, što je znatan pad, ne samo u odnosu na 16.300 koliko je došlo u maju, već pre svega u odnosu na kraj prošle godine kada je oko oko desetak hiljada izbeglica dnevno prelazilo nemačku granicu.

Iako je zvanično nemačka kancelarka Angela Merkel bila protiv odluke zemalja na takozvanoj balkanskoj ruti – Makedonije, Srbije, Hrvatske, Mađarske, Slovenije i Austrije – da zatvore svoje granice za sve izbeglice, upravo ovaj potez uz sporazum Evropske unije i Turske o rešavanju izbegličke krize doprineli su tako drastičnom padu broja izbeglica koje stižu u najjaču evropsku ekonomiju. To potvrđuje i činjenica da je u Nemačku u januaru ušlo 92.000 tražilaca azila, u februaru 61.000, u martu samo 20.000, da bi junu došlo manje od 5.000.

Ukupno je za prvih šest meseci ove godine u Nemačkoj 211.000 ljudi tražilo azil, što je otprilike isti broj tražilaca azila koliko ih se samo u novembru prošle godine prijavilo. U toku 2015. u Nemačku je ukupno došlo oko 1,1 milion ljudi sa zahtevom za dobijanje azila, a Savezna služba za migracije i izbeglice (BAMF) i dalje je u zaostatku pa nije uspela da oradi skoro pola miliona predatih prošlogodišnjih zahteva.

Uprkos drastično smanjenom prilivu izbeglih, prema pisanju minhenskog dnevnog lista „Zidojče cajtung”, šesnaest nemačkih saveznih pokrajina traže od vlade u Berlinu dodatnih osam milijardi evra kako bi u naredne tri godine uspele da pokriju sve troškove integracije izbeglica. Bavarski premijer Horst Zehofer, koji je i lider Hrišćansko-socijalne unije, sestrinske stranke Hrišćansko-demokratske unije Angele Merkel, rekao je da su svih 16 pokrajina ujedinjene u ovom zahtevu koji će izložiti saveznoj vladi na današnjem sastanku. Pokrajine traže da ove godine dobiju dodatnu milijardu i po, sledeće godine dve i po milijarde, a u 2018. još četiri milijarde. Ovaj novac bio bi iskorišćen za organizovanje kurseva nemačkog jezika, obrazovanje, medicinsku negu i socijalna davanja izbeglicama.

Savezni ministar finansija Volfgang Šojble je već rekao da vlada neće moći da ispuni ovaj zahtev, tražeći od pokrajina da prvo tačno pobroje za šta im je potreban dodatni novac pa tek onda pokrenu diskusiju na tu temu.
Međutim, Zehofer ističe da kada je prošle godine došlo 1,1 milion izbeglica tada je vlada govorila o podeli odgovornosti, a sada „vlada smanjuje svoju odgovornost”.

„Vlada ne pokriva čak ni 20 odsto svih troškova, koliko je sama rekla da će dati”, rekao je Zehofer.

Iako je ove godine vlada iz saveznog budžeta izdvojila dodatnih 16 milijardi evra za troškove u vezi sa izbeglicama, pokrajine tvrde da je ova suma prenaduvana, jer su ovim novcem pokriveni i troškovi međunarodnih vojnih misija, humanitarne pomoći i programa pomoći Avganistanu. Zehofer tvrdi da vlada ima dovoljno novca od poreskih prihoda da pokrije dodatne troškove, bez ugrožavanja fiskalne stabilnosti.(Politika)