среда, 29 маја, 2024
vesti online

Na vidiku nova intervencija u Libiji

Libijsko ratište: Islamskoj državi – posebno od ruske akcije u Siriji – ne cvetaju ruže. Procene govore da su džihadisti, poslednjih meseci,  izgubili  trećinu teritorije samoproglašenog kalifata – stvorenog na prostorima Sirije i Iraka – i u ozbiljnoj su defanzivi.

Piše: Žarko Rakić

Patrole Islamske države u Libiji (Foto: Jutjub)

Još ranije, međutim, Islamska država je „pripremila“ novo ratište – u Libiji. Velilka država na severu Afrike je od oktobra  2011.  – rušenja sa vlasti pukovnika Moamera el Gadafija – utonula u haos. Žrtva dvostrukog udara: arapskog proleća i medjunarodne vojne intervencije Libija je postala mesto surovog gradjanskog, bolje rečeno, plemenskog rata.

Država je rascepkana na plemenske vilajete, ima dve vlade, dva parlamenta, ratuje se na svakom koraku… Jedino što još kako-tako funkcioniše – zahvaljujući velikim naftnim kompanijama  –  je eksploatacija tečnog zlata.

Ovaj haos bio je idelano mesto za Islamsku državu (ID). I džihadisti su prepoznali svoju šansu, krenuli su u širenje svog kalifata na protore bivše džamahirije.

Zapadni mediji prenose procene da Islamska država u ovom trenutku ima između tri i pet hiljada boraca  što navodi na zaključak da je trenutno slabija od nekih milicija u Libiji.

Džihadisti, međutim, vešto koriste bezvlašće i  šire svoj uticaj. Trenutno je njihovo glavno uporište lučki grad  Sirt – između Tripolija i Bengazija – koji je još poznatiji kao rodno mesto pukovnika Gadafija. Odatle izvode napade a glavna meta su naftna polja na jugu Libije i naftna postrojenja na obali Sredozemnog mora. Cilj džihadista je  nafta od čije prodaje može da se finansira dalje ratovanje.

U akcija u Libiji džihadisti pokazuju svoje najokrutnije lice. Sredinom nedelje njihov bombaš – samoubica izveo je napad na kamp za obuku snaga obalske straže u zapadnom delu zemlje. Poginulo je više od 70 regruta, oko 130 je ranjeno.

Zapad je, izgleda, rešio da što pre stane na put napredovanju Islamske države u Libiji. Krajem decembra glavne suparnici u Libiji, uz posredovanje međunarodne zajednice, dogovorile su primirje i formiranje prelazne vlade. I čim ta vlada stane na noge očekuje se nova medjunarodna intervencija čija meta će biti ID.

Velika Britanija je već obelodanila da će poslati hiljadu vojnika u Libiju, Francuska je takođe spremna da uputi tamo svoje vojnike. Nova intervencija je, tvrde zapadni mediji,sve izvesnija.

Tim povodom nemački „Velt“ zaključuje: „Izgleda da se (Zapad) opametio i da ne želi da ponovi grešku iz Sirije. Islamska država u Libiji je još slaba pa je džihadiste moguće lako vojno poraziti“.

Stigla Hitlerova „borba“ : U  Nemačkoj se, prvi put od završetka Drugog svetskog rata u knjižarama pojavila knjiga Adolfa Hitlera „Majn kampf“ („Moja borba“). Tim povodom u Nemačkoj, ali i u svetu, izbile su žestoke rasprave čiji učesnici su se svrstali u dva tabora. U prvom su se našli oni koji smatraju da je došlo vreme da se u Nemačkoj pojavi Hitlerova knjiga sa bogatim pratećim kritičkim komentarima objašnjavajući da „knjiga nije nikoga ubila“. Drugi tabor čine protivnici takvog izdavačkog poduhvata koji tvrde da je reč o knjizi koja je nanela mnogo zla i Nemcima i svetu i da je, zbog toga, trajno treba zabraniti.

Hitlerova „Moja borba“ ima zanimljivu istoriju i prema nezvaničnim podacima, sa više od 12 miliona prodatih primeraka, nosi titulu najtiražnije knjige u Nemačkoj svih vremena. Nacistički firer je knjigu napisao u zatvoru (1924) u koji je dospeo zbog pokušaja državnog puča u novembru 1923. Najkraće rečeno Hitler je u knjizi kombinovao autobiografiju sa ekstremističkim stavovima o „rasnoj čistoti“,  mržnjom preme Jevrejima i odbacivanjem kiomunizma. „Majn kampf“ je prvi put štampana u Nemačkoj u julu 1925. i do jeseni 1944. dostigla je tiraž od 12,4 miliona primeraka. Vremenom je postala svojevrsni manifest nacističke vlasti u Nemačkoj.

Posle okončanja rata američke okupacione vlasti su sva izdavačka prava prenela na pokrajinske vlati u Bavarskoj s obrazloženjem da je firer imao prijavljen boravak u Minhenu.

Bavarci su beskompromisno obavili zadatak, uspešno su sprečavali svako objavljivanje Hitlerove knjige u Nemačkoj. Pobedjeni su tek pošto je istekao zakonski rok od 70 godina koji štiti autorska prava. Time su otvorena vrata za pojavljivanje Hitlerove knjige što se dogodilo već prvih dana januara.

Novo izdanje „Majn kampfa“ ima dva toma – skoro dve hiljade strana, neuporedivo je veće od Hitlerove verzije jer je „filovano“ sa tri i po hiljade kritičkih primedbi, objašnjenjenje i komentara.

„Ovo izdanje treba da pomogne u raskrinkavanju mitova o nacističkom vodji, izjavila je nemačka ministarka obrazovanja Johana Vanka, dodavši da bi knjigu trebalo da poseduje svaka škola u Nemačkoj.

Prvi tiraž  (četiri hiljade) je planuo, očekuje se još 15 hiljada primeraka koji su već rasprodati u pretprodaji. (Pravda)