четвртак, 13 јуна, 2024
vesti online

Nestale milijarde, novih vagona nema

Iako je Vlada Srbije, prema programu remonta šinskih vozila za potrebe Železnice, u prethodnih pet godina izdvojila više od 8,2 milijarde dinara, ili oko 80 miliona evra, vozni park tog preduzeća ostao je u istom stanju, većina od devet izabranih društvenih, državnih i privatnih firmi koje su taj posao bez ikakvog tendera dobile i naplatile, nalaze se na listi najvećih poreskih dužnika, više njih duguje zarade zaposlenima, neke su u stečaju a validna kontrola utroška budžetskog novca nikada nije sprovedena.

To proizilazi iz izveštaja koji je Savet za borbu protiv korupcije pre više od deset dana prosledio premijeru Aleksandru Vučiću, a dan kasnije i ministarstvima finansija, privrede, saobraćaja, kao i Republičkom javnom tužilaštvu i skupštinskim odborima za saobraćaj i za finansije, saznaje Danas. Reagovanja zvaničnika za sada još nema, kažu u Savetu, ali ističu da je to uobičajeno ponašanje kada je reč o njihovim izveštajima.
Prema dokumentaciji koju je Savet pribavio, tokom 2009. godine Železnice su objavile da u voznom stanju nije više od 4.000 teretnih, 200 putničkih vagona i oko 30 lokomotiva, pa je zatražena pomoć Vlade kako bi se ta vozila remontovala. Inicijativu su prihvatili tadašnji ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić i ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić, i sačinjen je program kroz koji je Vlada, preko Fonda za razvoj, izdvojila novac. Ne zna se po kom ključu i za koje radove su sredstva raspoređena preduzećima za remont i to kao bespovratni kredit uz uslov da u pripremljenom iznosu otpišu obavezu Železnice da plati radove.
Stručna radna grupa koju je formirala Vlada taj novac izdvajala je i raspoređivala kroz 27 zaključaka, u periodu od jula 2009. do aprila prošle godine. Ukupno je iz budžeta za te namene opredelila 8,42 milijarde za nabavku i remont 4.069 šinskih vozila i 319 osovinskih sklopova. Preko Fonda za razvoj, remonterima je preneto ukupno 8,05 milijardi dinara. Prema podacima Železnice, pak, vrednost realizovanog programa je ukupno 6,74 milijarde dinara za remontovanih 3.496 šinskih vozila i 308 osovinskih sklopova. U Savetu sumnjaju da je i toliki broj vagona saniran, ali čak i prema tim podacima, remonterima je uplaćeno više od 1,32 milijarde dinara za posao koji nisu realizovali, zaključuje se u izveštaju u koji je Danas imao uvid. Ukazuje se i da je ovaj program pratilo niz neregularnih i nezakonitih odluka.
– Prema podacima koje je Savet dobio od Železnice, u prethodnih pet-šest godina broj ispravnih šinskih vozila kretao se od 4.064 do 4.398, a na kraju prošle godine bilo je čak 27 vagona manje nego 2008. kada je program počeo da se realizuje. Nikada nije sprovedena stručna kontrola utrošenih sredstava, izvedenih radova, nove tranše novca firmama su odobravane na „majke mi“, bez otvaranja javnih nabavki, bez mogućnosti da se utvrdi stvarna cena posla za koji su tvrdili da je obavljen. Fascinantno je da se novac sa toliko lakoće daje remonterima a da neki od njih, istovremeno, nisu izmirivali ni poreske obaveze, pa njihov ukupan dug iz vremena kad je proklamovana „nulta tolerancija“ iznosi 3,3 milijarde dinara. Uz to, neke od firmi iz ovog programa stalno se suočavaju sa štrajkovima radnika kojima duguju zarade – kaže za Danas Miroslava Milenković, članica Saveta za borbu protiv korupcije i autorka ovog izveštaja.
Ona dodaje i da je neshvatljivo zašto je novac uplaćen direktno remonterima.
– Železnica i inače prima dotacije, sada vidimo da ih prima i sa drugih pozicija, ali je svakako bilo logičnije da se ta sredstva njoj dodele, da se potom raspišu javne nabavke, da se zna za koje usluge i po kojoj ceni će remonteri obaviti posao. Mi sada nemamo nikakvih dokaza da je i ono što Železnica prikazuje kao obavljeni deo posla zaista urađeno, jer Savet nije dobio od tog preduzeća potpun izveštaj. Nedostajali su serijski brojevi remontovanih vozila, tako da sada ne može da se utvrdi da li među ovima koja se nalaze u voznom stanju ima i onih koji su prošli popravke. Prosto, ne zna se šta je gde rađeno – objašnjava Milenkovićeva.
Ona naglašava da nije bio jasan ni kriterijum kako je Stručna komisija birala kome će i koliko novca preneti, kada nisu bile raspisane javne nabavke, a kao apsurd, u izveštaju navodi da je Savet od tog tela dobio odgovor kako oni nisu ni bili zaduženi za tender već za raspodelu novca. (Danas)