Novak Djoković – Boris Beker
Vest o angažovanju Borisa Bekera kao glavnog trenera Novaka Đokovića iznenadila je nemačke komentatore – Beker važi kao u svakom pogledu posrnula zvezda bulevarske štampe. No, na njegov novi posao se gleda pozitivno…
„Novak Đoković je jedan od najboljih tenisera svoje generacije; igra ovog Srbina je gotovo savršena. Ali, posebno na mreži, drugoplasirani na svetskoj rang-listi još ima slabosti. A upravo to je mesto na kome se njegov novi trener Boris Beker najbolje oseća“, piše Špigel onlajn i nastavlja: „Ova informacija mora da se gustira: Boris Beker je novi trener Novaka Đokovića. Đokovića, koji je potkraj sezone ostvario
24 uzastopne pobede, najkonstantnijeg igrača poslednjih godina. Igrača koji se – i pored svog humora – ovim sportom bavi toliko ozbiljno i savesno da se tome uvek iznova dive čak i ljudi iz njegove najbliže okoline.“
„Taj i takav Novak Đoković sada je angažovao Borisa Bekera kao trenera. To na prvi pogled zaista izgleda kao da je Lotar Mateus postao novi trener brazilske fudbalske reprezentacije. Ali, kada se prevaziđe početno iznenađenje, postaje jasno da ima i dobrih razloga za Bekerovu novu ulogu… Beker je u Nemačkoj sada samo jedna bulevarska figura koja je nekada igrala tenis. Ali, u Velikoj Britaniji i SAD, gde sport još uvek ima važnu ulogu, Beker je teniska legenda, koja se ponekad neprikladno kreće po bulevarskom pločniku. On je jedan od glavnih analitičara BBC, koji Vimbldonski turnir svakog leta prenosi kao da je događaj od državne važnosti. Nije negativno upao u oči ni kao stručnjak i komentator britanske televizije Skaj gde se tim poslom bave i druge teniske veličine poput Džona Mekinroa ili Martine Navratilove… ali, da li je to dovoljno da bi postao glavni trener svetskog igrača broj dva?“
Špigel dalje analizira relativno neuobičajenu pojavu angažovanja nekoga kao„glavnog trenera“ i podseća da je u Đokovićevoj karijeri već bilo stručnjaka koji su pomagali njegovom timu – to su Tod Martin i Nikola Pilić. Magazin navodi da je Beker u svojim najboljim vremenima bio izuzetno dinamičan igrač, posebno aktivan i efikasan u igri na mreži. „A to je najveća slabost Đokovića. Njegova igra na mreži je nedostojna jednog vrhunskog igrača.“ Špigel navodi da je veoma važan faktor i psihička stabilnost igrača, njegova sposobnost da odoli pritisku i bez posledica preživi padove u karijeri. „To bi mogao biti i glavni razlog za imenovanje Bekera. On se u svojoj karijeri više puta izvlačio iz dubokih kriza i dugo ostao na samom vrhu. Pre svega je uspeo izdrži pritisak javnosti u svojoj zemlji – koja ga je smatrala za teniskog mesiju.“ To je vrlo važno iskustvo koje bi Beker mogao da prenese Đokoviću, smatra Špigel onlajn.
„Vraća se u svoj svet“, naslov je koji je list Frankfurter algemajne cajtung dao svom tekstu o „teniskom iznenađenju godine: Boris Beker postaje trener Novaka Đokovića. Tako sa 46 godina dobija šansu da podari svom životu novi sadržaj.“ List podseća kako su izgledale „tipične diskusije u redakcijama u 2013. godini: treba li još pisati o Borisu Bekeru? Da li je on uopšte još slučaj za sportsku rubriku? – Teško pitanje. Beker je i ove godine učinio sve što je još mogao da bi se proslavio ne kao nemački sportista stoleća, već kao dežurna budala na karuselu privatnih televizija, bulevarske štampe i pljuvačkih foruma na internetu. „Od srede je on, međutim, definitivno ponovo slučaj za sportsku rubriku“ – kao novi trener Novaka Đokovića.
„Doduše, u profesionalnom tenisu trener nema ni izdaleka tako važnu ulogu kao u ekipnim sportovima, posebno kada je reč o elitnom igraču kao što je Đoković, koji je sa 26 godina osvojio tačno onoliko teniskih turnira koliko Beker u čitavoj svojoj karijeri […] I pored toga, ova vest je bila veliko iznenađenje, i to ne samo na teniskoj sceni. Beker – ako izuzmemo dve mršave godine na čelu Devis-kup tima Nemačke – još nikada nije radio kao trener. Telesno i motorički, ovaj podgojeni stari majstor, kome su kao suvenir za sećanje na dugu karijeru ostali metalni kuk i šina u skočnom zglobu, u televizijskim šou programima nije ostavljao lep utisak. […] Možda će mu povratak u tenis pomoći da još jednom bar malo bude ono što je nekada bio”, piše Frankfurter algemajne cajtung.
List Velt između ostalog prenosi i reči Bekerovog velikog nemačkog rivala Mihaela Štiha koji je kao i ostatak teniskog sveta bio iznenađen najnovijom vešću i rekao: „Opa! Samo napred! Ovo je interesantna konstelacija. Nisam imao pojam o ovome. Ne mogu da zamislim da će Beker sada odjednom moći da 30 nedelja godišnje provodi putujući po turnirima. Ali Novak sigurno zna šta radi!“
List Rajnland-Pfalc onlajn zna, kako piše već u naslovu svog komentara, „Zašto bi ovo sa Bekerom i Đokovićem moglo da uspe“. „Ah, Borise, čoveče!… – pomišljali su sportski nastrojeni Nemci mnogo puta poslednjih meseci, gledajući kako se teniska legenda blamira pred televizijskim kamerama” u šou-programima na televiziji ili na Tviteru gde je „stalno pisao nešto o nekome – i to enervantno često. Samodemontaža nekadašnjeg idola donela je bespomoćnim gledaocima veliko razočaranje. Upravo u Nemačkoj je došlo već dotle da je izgledalo kako Beker mnogo više vremena provodi na žurkama, za kartaškim stolom ili na Tviteru – nego što je nekada provodio na teniskim turnirima. […] U inostranstvu, međutim, nema toliko čuđenja zbog novog razvoja situacije kao kod nas. Stručnjaci i navijači u drugim zemljama jednostavno ne mogu da gledaju Bekerove eskapade na svim televizijskim kanalima (kao što je to slučaj u Nemačkoj)“.
„Pored velikog iskustva koje ima, Beker bi drugoplasiranom igraču na svetskoj rang-listi mogao da pomogne i u još jednoj stvari: Đokovićevi voleji su relativno slabi. On, doduše, ima enormno dobre udarce sa osnovne linije, ali igra sa velikim rizikom, jer ih ne koristi kao ofanzivni uvod u voleje kojima bi mogao da protivnike još odlučnije pritera uza zid. Bekerov veliki kvalitet je – pored dobrog servisa – igra na mreži (nezaboravan je njegov volej u stilu golmanske parade), a svoje napade je uvek pripremao sa dobrim tajmingom. Marijan Vajda nije uspeo da nauči Đokovića tim kvalitetima, mada se oko toga svojski trudio.“
Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković dw.de
www.petarjovanovic.net