среда, 28 фебруара, 2024
vesti online

OPASNOST NA ISTOKU Belorusija gradi nuklearku koja VRVI od opasnih grešaka

Kada se pre više od trideset godina dogodila katastrofa u ukrajinskoj nuklearnoj elektrani u Černobilju, najveće posledice osetila je susedna Belorusija, blizu čije granice se Černobilj nalazi.

Nuklearna elektrana u Belorusiji

Foto: AudiovisualTelam / youtube Nuklearna elektrana u Belorusiji

Gotovo četvrtina države bila je kontaminirana visokom radijacijom čije posledice stanovništvo i dan danas oseća, bilo da se radi o visokom postotku obolevanja od raka ili o teritoriji na kojoj se nije smelo živeti, a kamoli obrađivati zemlja.

Bilo bi zato za očekivanje da je Belorusija prva država na svetu koja je svesna užasnih posledica koje može imati neispravno sagrađena nuklearna elektrana, ali čini se da to nije slučaj. Naime, država kojom čeličnom rukom vlada predsednik Aleksandar Lukašenko gradi svoju prvu nuklearnu elektranu, i sudeći prema izveštajima, radi to vrlo loše.

Lokacija za novu elektranu je mesto Astravets u blizini granice sa Litvanijom, tek 50 kilometara udaljeno od glavnog i najvećeg litavskog grada Vilnusa.

Toni Vesolovski piše za „Guardian“ da je gradnja elektrane obeležena incidentima. Tako je prošli mesec ispuštena ogromna, 330 tona teška reaktorska posuda, za koju lokalni aktivista Nikolaj Ulašević tvrdi da je pala sa visine između 2 i 4 metra tokom postupka instalacije. Rektorska posuda inače okružuje samo jezgro reaktora.

„Hitna situacija“ na gradilištu

Dve nedelje posle incidenta belorusko ministarstvo energije potvrdilo je da su imali „hitnu situaciju“ na gradilištu, pa su rekli da se „ispuštanje“ posude dogodilo u skladištu, prilikom micanja. Glavni izvođač radova, ruska državna kompanija Rosatom, je pak negirala da je reaktorska posuda oštećena na bilo koji način.

Po njihovom viđenju stvari reaktorska posuda spremna je instalaciju čim nadležne osobe daju svoje odobrenje. Usprkos tome, beloruski ministar za energiju je u međuvremenu rekao da je instalacija odložena zbog dodatnih sigurnosnih provera.

Naravno, sve ovo je itekako zabrinulo Litvance, koji bi se našli prvi na udaru zračenja u slučaju katastrofe. Njihov ministar spoljnih poslova upozorio je da je nedostatak transparentnosti prilikom izgradnje zabrinjavajući:

– Ovi incidenti, koji se događaju svaki trenutak, a kojima zbog nedostatka transparentnosti saznajemo iz drugih izvora, i to obično prekasno. To ne bi smelo da se događa. Ovaj poslednji incident u kome je potencijalno oštećena rekatorska posuda je vrlo, vrlo opasan.

Litvanija će tražiti blokiranje rada elektrane

Osim ispuštanja posude, ove godine se na gradilištu srušio i jedan deo nove građevine, navodno zato jer su šefovi gradilišta naredili radnicima da izliju previše betona, sve u želji da ne kasne sa predviđenim rokovima gradnje. Belorusi su se i tada „pravili blesavi“ mesec dana, pa ipak potvrdili incident i rekli da je sve rešeno.

Zbog svega toga je i litvanska predsednica nedavno upozorila da će tražiti od međunarodne zajednice da blokira puštanje u pogon elektrane, ako se detalji gradnje ne učine javnima i ne zagarantovana sigurnost elektrane u skladu sa međunarodnim standardima.

Lukašenko želi Belorusiju da učini manje zavisnom od ruskog gasa, koji podmiruje veliki deo energetskih potreba ove države. Iako, strategija mu je u najmanju ruku bizarna budući da elektranu grade i finansiraju Rusija i ruske državne kompanije, u iznosu između 5 i 22 milijarde dolara (opet, zbog nedostatka informacija niko ne zna tačnu cenu). (Blic)