Da li Srbiji predstoji argentinski scenario?
„Idemo u susret velikom slomu“: Da li Srbiji predstoji argentinski scenario
Budžet za 2024. nije ni domaćinski ni razvojni, kako ga „reklamira“ ministar Siniša Mali, slažu se ekonomista i član SSP-a Dušan Nikezić i ekonomista Božo Drašković. „Samo je spisak zaduženja Mali čitao duže nego što je obrazlagao budžet, i to dovoljno govori“, kaže Nikezić. Drašković navodi da „na žalost, idemo u susret velikom slomu“.
Budžet za 2024. biće domaćinski i razvojni. To je izjavio ministar finansija Siniša Mali, obrazlažući budžet pred narodnim poslanicima. Tvrdi da će prihodi u narednoj godini biti veći za 7,2 odsto, a deficit u državnoj kasi oko 197 milijardi dinara, što je 2,2 odsto BDPa. Sa druge strane, Fiskalni savet upozorava da je to preveliki deficit i da će država morati dodatno da se zadužuje. Na kakvim osnovama je krojena državna kasa za narednu godinu? Zašto se za EXPO izdvaja više para nego za obrazovanje i na šta država planira da potroši 6,5 milijardi od novog zaduživanja?
„Prekomerno zaduživanje je osnovna odlika ovog budžeta. Sam ministar finansija duže vremena čitao je spisak novih zaduženja koje će izglasati na sednici, nego što je obrazlagao sam budžet. To je dodatnih 1,7 milijardi koje nisu ušle u ovaj budžet i dodatno povećavaju već veliki javni dug koji je na 35,5 milijardi evra“, rekao je Nikezić.
Kako je rekao, budžetom je predviđeno „da se zadužimo 9,3 milijarde evra“.
POVEZANE VESTI
„Kako bismo vraćali stare dugove, pokrili rupe u budžetu i otplatili kamatu koja sada, zbog tog prekomernog zaduživanja, postaje najveći problem naših finansija. Nama je kamata skočila na 1,63 milijarde evra, što je povećanje od 80 posto za samo dve godine, odnosno tri puta, jer je veća kamata nego što smo imali pre 10 godina“, naglasio je.
Kaže i da Fiskalni savet „stalno upozorava da nije bitno koliki je udeo javnog duga u BDP, nego koliki je trošak finansiranja tog javnog duga“.
„Zato ne možemo da se uporedimo sa razvijenim zemljama, jer su njihovi troškovi finansiranja neuporedivo manji, zbog niskih kamata. Nemačka se recimo trenutno zadužuje oko 2,5 posto kamate, a mi po kamati koja ide i do devet posto, enormna je kamata. A to je upravo zbog rizika koje nosi zaduživanje ove zemlje“, izjavio je Nikezić.
Pojašnjava da je problem i što se BDP u evrima ne obračunava na odgovarajući način.
„Imamo situaciju da je u poslednje dve godine BDP realno porastao 8,5 posto, a BDP u evrima za 40 posto, nešto tu nije u redu u matematici. Mi uključujemo inflaciju u BDP u evrima, i onda javni dug poredimo sa tom napumpanom vrednošću BDP-a. Argentina je početkom 2000-ih imala javni dug 47,5 posto BDP, manji nego sada Srbija, i otišla je u bankrot, upravo zbog raznoraznih štimovanja BDP-a koja, na žalost, koristi i Srbija“, rekao je Nikezić.
Drašković navodi i da je jedan od ključnih problema što „godinama, zbog fiksnog kursa, imamo obračun u evrima koji nam daju fiktivnu poziciju da stojimo dobro i računamo se u odnosu između ukupnog BDP-a i toga koliki je sada dug u odnosu na BDP“.
„Dobro je kolega skrenuo pažnju na slom argentinske ekonomije posle 2001. I kod njih je sve izgledalo sjajno i bajno… Srbija ima permanentno zaduživanje, jer imamo manje realnih prihoda i pošto nemamo dovoljno, mi emitujemo obveznice, pa prodamo papire, a dobijemo novac“, pojašnjava Drašković.
Prihodi i rashodi
Druga strana je takođe upitna, dodaje, a to je rashodna strana.
„Jer se ne polažu računi o rashodima. Sam Fiskalni savet je rekao da se ne zna gde je pola milijarde, ne može to da bude poslovna tajna. Ne može da bude poslovna tajna spomenik u Beogradu, ja neću da sudim Stefanu Nemanji, da li je lep ili nije, ali podatak koliko je narodnih para dato mora da bude dostupno, nikakav zakon ni pečat o zabrani ne može da bude“, naglasio je Drašković.
Isto se, kaže, radi i sa izložbom EXPO 2027.
„Vi donosite Leks specijalis, pošto ste pod pritiskom Evrope morali da povučete određene zakonske regulative, da možete da se zadužujete direktnom pogodbom, bez konkurencije, vi onda donesete Leks specijalis i kažete – mi ćemo da gradimo tako“, kaže gost N1.
Prema njegovim rečima, ako ćete investirati 500 miliona da biste gradili Nacionalni stadion, mora da se postavi pitanje racionalnosti.
„Ja mislim da je apsolutno neracionalno. A mi nikad nismo dobili studiju isplativosti, dokument koji je neko stručno potpisao, koji će pokazati i u kom vremenskom intervalu je ta investicija isplativa“, dodao je.
I Nikezić, govoreći o EXPO, kaže da je lepo da ga imamo.
„Ali, treba postaviti pitanje koliko će građani to da plate. Za 12 milijardi evra, što je ogroman novac, vi izgradite auto-put, brze pruge i ostane vam dovoljno para da povećate i plate i penzije. Važna je izgradnja infrastrukture, ali ona mora da bude racionalna“, poručuje.
Drašković dodaje da kod nas „ne postoji odgovornost za ono što donosimo, niti vremena da o tome raspravljamo“.
„Građanina nema nigde, a trpi. Da bi neki naš građanin morao da dođe na neku intervenciju, mora da čeka godinu dana. Da li je to prioritet da se rešava ili da se pravi stadion? Ja bih se pre odlučio da rešim ta uska grla u zdravstvu, javnim uslugama, nego da se hvalim najlepšim stadionom. Ali su različite percepcije ljudi, postoji kod nas ta potreba, samozaljubljivost u moći, pa imaju vizije budućnosti koje nas posle jako koštaju“, mišljenja je Drašković.
Posmatrajući nivo duga u evrima i BDP Srbije, Drašković kaže da – idemo u susret velikom slomu.
KOMENTARI (70)
Vidi sve komentare