четвртак, 11 априла, 2024
vesti online

NATO pokazuje Moskvi da je spreman

Šest država NATO, kao i vojno neutralne Švedska, Finska i Švajcarska, počele su zajedničke manevre na severu Evrope. Navodno vežbaju za jednu misiju UN. O tome je DW razgovarao sa stručnjakom za bezbednost Ulrihom Kinom.

Litauen NATO Luftmanöver im Baltikum

DW: U vojnoj vežbi „Arktički izazov u Skandinaviji učestvuju Norveška, Švedska, Finska, SAD, Britanija, Holandija, Nemačka, Francuska i Švajcarska. Koliki je zaista značaj ovih vojnih vežbi?

Ulrih Kin: Ima tri razloga za manevre: Prvo, NATO želi da pošalje signal Putinu da je kao alijansa vojno i politički spreman da u slučaju potrebe brani bilo koju državu-članicu – dakle i tri baltičke republike; drugo, to je signal istočnim članicama NATO da je savez spreman da ih brani čak i u slučaju ruske vojne agresije; treće, zapadni savez želi da uvežba zajedničke trupe za nove vojne izazove, recimo ruski hibridni stil ratovanja na Krimu i u istočnoj Ukrajini. Stoga manevri mogu da se označe kao veoma značajni.

Kakvu poruku šalje to što učestvuju i neutralne Finska, Švedska, ali i Švajcarska?

Pre svega se Finska i Švedska osećaju ugroženo novim manevrima ruskih trupa. Ruska vojna avijacija uvek iznova prilazi veoma blizu njihovom vazdušnom prostoru. Zato se u Helsinkiju i Stokholmu javljaju prvi glasovi koji zagovaraju pristupanje NATO. To što ove države učestvuju u vojnim vežbama signalizira Putinu da se na Rusiju više ne gleda kao na pouzdanog partnera nego kao na ozbiljnu pretnju. Sve to zajedno nam pokazuje da se bezbednosna politika u Evropi veoma militarizuje.

Deutschland Ulrich Kühn Institut für Friedensforschung und Sicherheitspolitik Uni HamburgUlrih Kin: Ispravno je poslati Rusiji poruku da ukrajinski scenario ne može proći na Baltiku

Nije li zvanično objašnjenje država koje učestvuju u vojnoj vežbi – naime da se samo pripremaju za jednu misiju UN – zapravo smešno? Jer svi znaju da se radi o Rusiji.

Da, vežbe ciljaju Rusiju. Signal je: „Rusija mlati sabljom, ali mi smo spremni!“ Objašnjenje da se radi o vežbi za misije UN dato je kako se Putinu ne bi pružali dodatni povodi za medijsku propagandu. Vojni signal je, međutim, nedvosmislen.

Ipak, da li je to pravi način da se odgovori na rusku pretnju? Ili se ovakvim masovnim vojnim vežbama spirala pretnje samo produbljuje?

Vojni manevri su u ovom trenutku sasvim opravdani. Potrebni su novi odgovori na pretnje koje se kreću između onih za koje bi bila zadužena policija i onih za koje je zadužena vojska. To je naprimer kada „zeleni ljudi“ – dakle specijalne jedinice sa uniformama bez oznaka – dođu preko granica. Ispravno je poslati Rusiji poruku da ukrajinski scenario ne može proći na Baltiku. Ipak, srednjoročno i dugoročno će NATO ponovo morati da sagradi mostove prema Moskvi. Kao u vreme Hladnog rata, strategija prema Rusiji mora imati dve komplementarne komponente: ozbiljne ponude za saradnju u paru sa spremnošću na odbranu. Nažalost Rusija već više od godinu dana konsekventno radi na eskalaciji.

Vidite li stoga realnu mogućnost da Švedska i Finska pristupe NATO?

Za razliku od Baltika, trenutno ne vidim direktnu rusku pretnju za te dve države. Ali baš kao i tokom Hladnog rata, ove dve zemlje su u ruskoj interesnoj sferi što ih čini potencijalnim ciljevima. To se moglo videti nedavno, kada je u vodama Švedske uočeno nešto za šta se veruje da je ruska podmornica. Ipak, mislim da bi bio pogrešan signal prema Moskvi ukoliko bi NATO ekspresno primio ove dve države u članstvo. Uz to u tim državama sada nema većine za pristup alijansi.

*Ulrih Kin je stručnjak za odnose NATO i Rusije na Institutu za mirovne studije i bezbednosnu politiku Univerziteta u Hamburgu. (dw.de)