Od čega strahuje ekonomska elita?
Od čega strahuje ekonomska elita – preskupe su lažne vesti
Shutterstock/metamorworksOd katastrofalnih pretnji i burnog perioda u ekonomijama sveta, tokom naredne dve godine, strahuje svega tri odsto eksperata anketiranih u redovnom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o globalnim rizicima. Kada pred sobom imaju nešto duži vremenski plan, čitavu deceniju, pesimista je više – čak 17 odsto strepi od ovako burnog perioda.
Upravo objavljeni rezultati pokazuju da najveći broj stručnjaka, 54 odsto anketiranih, na kratak rok očekuje nemirna vremena. U dužoj perspektivi, najviše njih, 47 odsto, strahuje od nešto jačih turbulencija.
U bonacu, odnosno mirno more, u oba vremenska okvira veruje tek jedan odsto ispitanih stručnjaka.
„U naredne dve godine, 30 odsto eksperata Svetskog ekonomskog foruma iz celog sveta, očekuje povećan rizik pojavljivanja određenih događaja koji se mogu okarakterisati kao katastrofalni na globalnom nivou“, sumira za Forbes Srbija rezultate Aleksandar Radivojević, ekonomista FREN-a, Ekonomskog fakulteta u Beogradu i učesnik ovog istraživanja. „Međutim, čak dve trećine anketiranih eksperata očekuje javljanje ovakvih događaja u narednih deset godina“.
Ko će upravljati svetom
Ukoliko posmatramo pet najverovatnijih rizika koji potencijalno mogu dovesti do značajnije globalne krize u 2024 godini najveći broj, odnosno dve trećine, ispitanih eksperata označilo je klimatske promene, više od polovine uticaj veštačke inteligencije na širenje dezinformacija i stvaranje lažnih informacija, dok je nešto manji procenat eksperata kao moguće rizike označio društvene ili političke polarizacije, krizu troškova života i hakerske napade.
Rizici u tekućoj i narednoj godini su dosta razuđeni po kategorijama ekonomskih, društvenih, geopolitičkih, tehnoloških i ekoloških rizika, u narednom desetogodišnjem periodu dominiraju upravo oni izazvani voljom prirode.
Interesantna su, kako čujemo od Aleksandra Radivojevića, i geopolitička očekivanja ekonomskih eksperata. Svega devet odsto anketiranih očekuje da će se u narednih deset godina nastaviti međunarodni poredak zasnovan na pravilima koje pre svega definišu Sjedinjene Američke Države. S druge strane, čak 66% eksperata smatra da će doći do stvaranja multipolarnog poretka u kojem se srednje i velike sile takmiče, uspostavljaju i sprovode regionalna pravila i norme.
Srbiju muči i cenzura
Pretnje ekonomiji Srbije, iz ugla Svetskog ekonomskog foruma su, u neku ruku, specifične. Mi smo jedna od svega šest država na svetu gde se rizik preti od – cenzure.
„Što se tiče Srbije, najznačajniji rizici u naredne dve godine jesu nedostatak radne snage, inflacija, usporavanje ekonomije, oružani konflikti i cenzura“ prenosi Radivojević rezultate. „Poređenja radi, nedostatak radne snage, inflacija i usporavanje ekonomije dominiraju i u velikom broju drugih evropskih zemalja. Oružani konflikti kao rizik prisutni su u čak 20 od 113 posmatranih zemalja, većinom u zemljama u neposrednoj blizini postojećih oružanih konflikata. Zabrinjava, međutim, činjenica da je cenzura kao značajan rizik pored Srbije, prisutna u svega još pet od posmatranih 113 zemalja – u Turskoj, Senegalu, El Salvadoru, Boliviji i Brazilu“.
Pred nama je godina izbora u oko 30 zemalja sveta, među kojima su i najveće ekonomije. Predsednika biraju SAD, Rusija, Indija, sastavlja se čak i Evropski parlament. To je možda jedan od razloga što je među 1.400 ispitanika, njih najviše u naredne dve godine kao rizik vide dezinformacije.
Ekologija vuče sve
Sledi rizik ekstremnih vremenskih nepogoda i socijalna podeljenost. Gledajući celu deceniju, prva četiri izazova su ekološke prirode.
„Možemo reći da ekološki rizici dominiraju pre svega kao posledica kompleksnosti ovih rizika”, smatra Radojević. „Vidimo da u naredne dve godine dominira rizik dezinformacija i lažnih informacija, odnosno pre svega njihov značajniji uticaj na produbljivanje društvenih i političkih podela. Međutim, mi se možemo nadati da bi jasna međunarodna regulativa mogla da utiče na eliminiaciju ovog rizika, čak i u relativno kratkom roku, odnosno da ovaj rizik neće biti toliko relevantan u dugom roku. Naravno, u periodu ovako kompleksnih međunarodnih odnosa i broja ekonomskih i društvenih problema sa kojima se skoro sve zemlje sveta suočavaju teško da će do takve regulacije uskoro doći, ali je činjenica da se na ovaj rizik lakše može uticati nego na ekološke rizike“.
Eliminisanje rizika koji vrebaju iz prirode i ekosistema, s druge strane, mnogo je teži i zahtevniji zadatak.
„Sve i da se, u nekom idelanom scenariju, u tekućoj godini na međunarodnom nivou implementiraju reforme u cilju smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu, kakve do sada nismo videli, mogli bismo samo da smanjimo dugoročni rizik, ali ne i da ga eliminišemo“, uveren je Radivojević. „Jednostavno rečeno, način na koji svetska ekonomija funkcioniše decenijama ima značajne negativne efekte na životnu sredinu i bojim se da u narednoj deceniji možemo govoriti samo o smanjivanju uticaja ovih rizika, a da je vrlo jasno da će oni biti dominantni“.
Bitno je imati u vidu i da se rizici ne posmatraju isključivo kao verovatnoća njihovog javljanja, već se posmatra i njihov uticaj na pojavu drugih rizika.
„Tako ekološki rizici mogu vrlo lako uticati i na pojavu hroničnih oboljenja pa čak i na pojavu novih pandemija“ pojašnjava Radivojević. „Prema određenim istraživanjima prag za pokretanje dugoročnih i potencijalno nepovratnih promena procenjen je na dodatnih 1,5 stepeni Celzijusa globalnog zagrevanja, što se trenutno upravo očekuje u prvoj polovini naredne decenije“.