VANREDNI SASTANAK EU Šulc se nada dogovoru, Mikl-Lajtner predlaže „ograničeni“ azil
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc izjavio je danas da očekuje da će se članice Evropske unije dogovoriti o zajedničkoj politici za rešavanje izbegličke krize.
„Biće diskusije, ali na kraju ćemo se sporazumeti o planu za raseljavanje izbeglica“, rekao je Šulc u intervjuu za nemački radio Dojčlandfunk.
Predsednik EP je ovo kazao dan uoči vanrednog sastanlka ministara unutrašnjih poslova i pravde zemalja članica EU u Briselu.
Ministri će drugi put u poslednjih osam dana raspravljati o kontroverznom planu Evropske komisije o relokaciji oko 120 000 izbeglica iz kampova u Grčkoj, Italiji i Mađarskoj na osnovu obaveznih kvota koja je odredila EK.
Taj plan je prošle nedelje izazvao žestok otpor grupe zemalja iz srednje i istočne Evrope, koje ne žele da im Brisel diktira koliko će izbeglica primiti.
O istoj temi u Briselu će u sredu razgovarati i šefovi država i vlada, na vanrednom samitu koji je sazvao predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.
Ministarka unutrašnjih poslova Austrije Johana Mikl-Lajtner, povodom izbegličke krize sa kojom je suočena Evropa, predlaže dodeljivanje „ograničenog“ azila.
Ona je, u intervjuu bečkom dnevniku „Esterajh“, kazala da je to varijanta o kojoj treba razmisliti.
„Za to, medjutim, potrebna je izmena zakona i odluka parlamenta. Na tome radimo“, objasnila je Mikl-Lajtner.
Ona je istakla da njen zahtev da se uvede „ograničen“ azil, kao i za proterivanjem izbeglica, ne predstavljaju promenu stava.
„Moj stav se nije promenio. Uvek sam govorila da se Austrija pridržava Dablinskog sporazuma i da svako mora računati da će biti vraćen u jednu bezbednu zemlju“, rekla je Mikl-Lajtner.
Koalicioni partner, Socijaldemokratska partija (SPO), iskazala je otvorenost za razgovore o promeni zakona kako bi se uvela „ograničena zaštita“ izbeglica.
Nakon tri godine proveravati da li još uvek postoji razlog za azil bio bi „iskren signal“, ocenio je ministar bez portfelja Jozef Ostermajer.
On je kazao da je SPO spremna da podrži zahtev ministarke i naveo da se razgovori o tome moraju voditi u parlamentu.
Ostermajer smatra da je provera potrebe za azilom nakon tri godine svrsishodna, jer je prema evropskom pravu predvidjeno „učvršćivanje“ boravka i time dobijanje stalnog boravka nakon pet godina. (Blic)